Карактеристике методе

Клиничка хипноза у традицији Дејвида Елмана не представља самосталну психотерапеутску методу. Пре свега, то је инструмент – катализатор, који чини:

1. доживљаје клијента доступнијим (лакше доступним)

2. психотерапеутска деловања ефикаснијим

3. повећава шансе за успешност психотерапије. Следбеници Елмана спроводе основни део психотерапије када се клијент налази у стању дубоке хипнозе, и из тог разлога фактор дубине хипнозе је важан услов за спровођење РПХТ. Присуство неких хипнотичких феномена (каталепсија-лака хипноза; амнезија-средњи ниво хипнозе; халуцинације-дубоки ниво хипнозе (сомнамбулизам) представља мерило – критеријум дубине хипнотичког стања. Процес хипнотизације са продубљивањем траје у највећем броју случајева 7-8 минута, и има за циљ изазивање хипнотичких феномена, као недвосмислених индикатора дубине хипнотичких стања.

У елмановској хипнози посебна пажња посвећује се следећим елементима:

1. процесима моделовања:

а) сарадње са клијентом.

б) селективног мишљења клијента.

в) изазивања хипнотичких феномена.

2. одржању и продубљивању достигнутих хипнотичких стања.

3. затвореном и отвореном тестирању:

а) сарадње са клијентом.

б) дубине хипнотичких стања. Психотерапеут (ПТ) прелази на следећу фазу хипнотизације (продубљивање хипнотичког стања клијента) само у случају када је убеђен (затворено тестирање) да је клијент испунио или достигао то што му је сугерисано у претходној фази. Ради довођења до стања хипнозе и продубљивања тог стања користе се отворене-директивне сугестије, и то на тај начин што је било коју сугестиjу могуће користити као индукциjу или као продубљење. Циљ процеса хипнотизације јесте достизање оптималне дубине хипнотичког стања (сомнабулизма) то јест стварање услова за ефективно спровођење регресивно-прогресивне хипнотерапије (РПХТ).

Примена

Хипнозу је могуће примењивати у клиничкој пракси као катализатор за спровођење разних видова психотерапије. Могуће ју је примењивати код припреме и примене оперативних медицинских захвата, а такође и ради опоравка после операције. Примењуjе се и ради постизања успеха у спорту, образовању, бизнису. Хипноза је ненамерно или циљно присутна и у многим другим областима – међуљудски односи, наука, религија, политика, реклама, специјалне (обавештајне) службе, уметност, култура и друго.

На коме се хипноза не сме примењивати

Не сме се примењивати на клијентима који болују од: душевних болести (епилепсија, схизофренија, параноја, психозе и друго); тешких обољења кардио-васкуларног система; тешких облика дијабетеса; астме (тада је хипнозу могуће примењивати само уколико клијент при себи има инхалатор).

Такође, хипноза се не сме примењивати на клијентима када се налазе под дејством алкохола или наркотика, на женама током трудноће, на клијентима са механичким повредама и на клијентима који узимају лекове који могу да измене њихову свест или моторику.